Pecine U Srbiji
U većini hodnika je uvedena rasveta tako da posetioci mogu da uživaju u lepotama njenih ukrasa.
Pecine u srbiji. U našoj zemlji do sada je otkriveno više od 2000 pećina. Ulaz u pećinu ima oblik rudarskog okna visine oko 5 5 metara a širine oko 4 metra. Prostrana pećina u dolini rašćanske reke dobila je ime po poznatom srpskom vojvodi hadži prodanu. Ipak većina njih nije dovoljno istražena da bi mogla da prima posetioce.
Međutim pored ove turističke atrakcije ako vas put navede u ovaj deo zemlje prirodne lepote fasciniraju. Zajedno s voždom karađorđem hadži. Pećine srbije svojim oblicima pokazuju beskrajnu maštovitost i bajkovitost prirode a najviše njih nalazi se u istočnom delu zemlje. Pećine srbije u srbiji ima čak 1 500 pećina od kojih je ispitano i uredeno za posete samo 10.
Zlotska pećina se nalazi nedaleko od sela zlot i puta boljevac bor u podnožju kučajskih planina. Skrivene od pogleda pećine u srbiji su najlepši muzeji i jedna od retkih mesta na kojima možete osetiti i videti istoriju sačuvanu u kamenu. Neolitskim ljudima pećine su služile kao stanište ali i kao sklonište od vremenskih uslova divljih životinja i neprijatelja a danas su ostavljene turistima za razgledanje i uživanje. Potpećka pećina ovo je najlepša pećina.
Bez obzira na veliku istraženost staza samo u prvih 300 metara postoje staze koje su delimično uređene. Najlepše pećine srbije u srbiji je potpuno uređeno i bezbedno za posetioce sedam pećina a najviše ih ima u jugoistočnom delu zemlje. Sa istraženih 6 kilometara jedna je od najdužih u srbiji. Pećina u srbiji ima preko 2 000 dok ih mi u proseku obiđemo po jednu.
Samostalan ulaz u neke od njih nije dozvoljen već morate naći stručnog vodiča a evo četiri najlepše. U istočnoj srbiji u ataru sela bogovina na obroncima južnog kučaja nalazi se bogovinska pećina. Takođe je i jedna od najlepših. Izuzev strastvenih planinara ili ljubitelja prirode koji sami prave svoje rute za šetnju retko ko zna kakvo je sve blago skriveno u stenama ili ispod zemlje.
To je možda najduža pećina u srbiji sa preko 6 kilometara istraženih kilometara. Mnogi primeri u svetu međutim pokazuju da preterana komercijalizacija speleološkog turizma može uzrokovati štete višestruko veće od zarade te da pitanje rentabilnosti pećina kao turističkog proizvoda predstavlja mnogo složeniju. Zaštićena je kao spomeik prirode.